Ime i Prezime:Tokyo Fixedinj
Mjesto rodjenja: Los Santos
Vrijeme rodjenja:19.8.1986
Prebivalište: Rodeo-Los Santos[San Andreas]
Posao:Poručnik Los Santos Police Deparmenta
Broj telefona: jedan devet nula osam
Godine:Trideset i pet
-MOJ ŽIVOT-
(rasporedjeno po toku života)
-Porodica-
Ime oca: Koln_Fixedinj
Ime majke: Venezzia_Fixedinj
Ime sestre: Cloe_Fixedinj
Moja porodica je bila veoms imućna dok 2003 godine moj otac koji je radio za tadašnjeg precednika x3ma biva ubijen u pokušaju atentata na precednika, precednik a nažalost ni moj tata tada nisu preživeli taj 23.11.2003 godine. Majka mi je radila u banci na šalteru gde je zbog čestih pljački stalno imala trume i posećivala psihijatra. Ja nakon svega tiga nisam imao izbora nego da stanem na strsnu zakona i sredim sebi i mojoj porodici život i obraz!
-Rodjenje-
Rodjen sam 19.08.1986 godine u lokalnoj bolnici Los Santosa, Težio sam jedno ipo kilo i bio sam visok pedeset i šest centimetra.Zbog velike visine sam teže naučio da hodam, sa godinu ipo, a što se tiče obrszovanja bio sam nadprosečno inteligentan kao mali te sam sa samo dve ipo godine znao da čitam i da pišem čitko i jasno. Imao sam preveliku dozu hormona rasta te sam naglo rastao i do svoje sedme godine sam bio čak dvadeset i pet centimetsra iznsd prosečne visine za moj uzrast.
-Obrazovanje i sport-
Krenuo sam u privatan vrtić, jer su moji roditelji bili ugledni gradjani, majka profesorka a otac obezbedjenje bivsem grsdonacelniku x3m-u. U tim vrtiću sam se uveliko izdvsjao od ostale dece te mi je to po malo bilo čudno, uvek sam bio na strani zakona. Dok su prsvili nerede ja sam voleo da čitam, knjige nisam kupovao već uzimao iz gradske blioteke Los Santosa. Nakon pročitsne jedne knjige vezane za sport počeo sam da treniram košarku što je još više uticalo na moj rast te sam bio sve viši i viši. Moji svskodnevni treninzi i emotivna vezana za košarku nosili su me do vrha.
-Preokret cele situacije-
Uveliko sam trenirao košarku igrao sam za još uvek mali tim iz Los Santosa poslali su scoute iz najjačeg kluba takozvani San Fiero bio sam tako srećan, ali na prestižnoj utakmici preovladala je moja preteranost da budem najbolji u svemu i da se što više odvojim od drugih, na toj utakmici sam pri jednom doskoku krivo se dočekao na nogu i (bam) otvoreni prelom podkolenice. Plakao sam, ali ne od bola nego zato što sam se morao pomiriti sa činjenicom da se tu rastajem od svoje karijere košarkaša.
-Mentalno i fizičko jačanje nakon povrede-
Pola godine nisam mogao da stanem na nogu morsli su da mi ugrade metalnu. Koliko sam mogao i koliko sam smeo trenirao sam jer sam hteo izaći jači iz svega toga. Ubrzo sam počeo da trčim idem u teretanu i treniram naporno.
-Stvaranje čoveka kakvog danas gledate-
Čuo sam da se otvorila akademija za nove kadete u Los Santos Deparmentu te sam se odlučio prijaviti. Tu sam tek počeo vežbati i u tom trenutku sam vežbao petnaest sati dnevno, inače tada sam i bio u najboljoj formi. Hteo sam da se posvetim onome što volim strani zakona!
-Tok akademije-
Odgovoreno je na moju prijavu te sam otišao u stanicu na akademiju tu sam pokazao inzvanrednu fizičku i psihičku spremu kažu kako nikada do tog trenutka nisu ugledali čoveka koji je toliko vodio računa o sebi.
-Rad u policiji-
U početku veoma mukotrpan rad.Ja sam bio najmladji i nsjnoviji imao sam samo dvadeset i dve godine. Slušao sam svakog i šta god je trebalo idalje redovno trenirao ali sam morao smanjiti tempo zbog svog zdravlja. Ubrzo sam počeo da napredujem i budem sve bolji u mom poslu evo već mi je trinaest godina u Los Santos Police Deparmentu i baš sam srećan zbog toga.
